na manje od 33 okretaja a na točan znak geofizičkog zavoda

i tako. sjedim za gvozdenim stolom licem okrenuta ka istoku neznam da li je to pravilan položaj al tak je i ulaz u crkvu pa valda je. i tak. onda. slušam neki torent koji se zove nedelja a to je jedini dan kojemu mi je lepše ime na hrvackom nego na norveškom jeziku za razliku od torsdaga, ondsdaga i sličnog. a to znam jer redovito pratim ipsilon er vremensku prognozu long term. i tak. kaj još. za ručak bum faširance i špinat. jučer sam imala crveni šug a od ukupnih devet standardnih peperončina uspjela sam ispecat samo dva. tak da je šug bil dost šarf. inače sam malo uznemirena i mislim da bum si prasnula jedan benzodijazepam il bromodijazepam jer taj je baš za anksiožnost vele. evo samo sekundu molim. evo jesam. kaj bum sad? rekla. motaju mi se neke misli i ja bi ih išla proč idite proč ote. bumo vidli čekaj da mi malo počme blagotvorno djelovanje broma. neznam još kak bu se zval ovaj blogpost al dobro. i tak. kaj sam još htela reč. ništ. danas su faširanci al to sam več rekla. ne veselim se faširancima više bi mi pasalo malo ugljikohidrata. mogla sam si rižu na mekano i jušno s jednim malim krumpiričem na sitno al dobro to bum sutra. dobar je ovaj torent. umiruje me. več sam na osmoj stvari od dvanajst. to bu skoro došlo iako dugačke su pjesme pa možda i nebu. niš. bum opetovala torenta. i tak. kaj još ima. ništ. sutra je ponedeljak, mandag al tu bumo temu pustili. jako lepi ovaj torent. tek sam na devetoj od dvanajst. ide se na manje od 33 iako manje ne postoji al em se razmem. i tak. imam nedeljni zondag jutarnji al nisam još nit subotnji prolistala. stravično mi je dosadan lørdag morning liv a osim toga opče više ne režu pažljivo listove neznam kajeto i zakaj. onda ih moram derat a nevolim listat neuredene novine. tak da ono. evo. mislim da bum sad prestala govorit. u petnajstom redu. a baš mi se govori. neki dan sam sanjala da sam si zgulila kožu s jezika. išla je lagano ko kora ot banane al bila je baš odvratna ta koža tak da to nebum sad recitirala jer je unapetitlih. i tak. evo. dodala sam naslov. sad bum odjebala. u prvom redu od sedamnajstog. p.s. nekaj sam prepravljala pa me hitil na osamnajsti red tak da sad moram još nekaj reč

uzmite novi list papira

evo prešla sam u ozbiljnije vode. jedino kaj mi se čini da su ovo neke vode stajačice. ja volim i stajačice, al su mi nekak draže tekučice pa makar bile i ledene. i tak. lijepo je ovdje. imadem problem međutau. neznam ko me vidi dal me i zakaj ne? možda me netko jednom i zamjeti (opreza radi rekla bum i zamijeti) možda velim, ali ja ne znam da li to želim ili ne želim. ne znam dal ovde daju linkovlje jer baš bi jednoga pripicoknula. al polako, samo polako

jednina riječ

briem a brieš iti čekam da me prosvietli ova napredna tehnologija zbogom o-ružie fervel uobičaene alatke velike i male male i manie sve ie za lijude a ljud je jedan
jedva enter edan i ti si u svietu
nedopusti

dati es omuti metapa

a naslov neka bude nadnaslov

jako mi je naporno da us sve kaj se moram bojat se moram još bojat i tebe

 

televirzčugo jedna

 

 

dok sam pecala komadič mesa iz goveđe suu upe

ne, neshvačam ono kaj mi očeš reč nesvačam očešlimi molim te ponoviti još jednom budi ljubazan nisam svatila
shvačam, ljut si jer sam ti pecala meso iz kokošje juhe vratove sam i želudce i srca
ali oprosti neshvačam zašto se pjeniš ako si navodno obrao svu pjen sa te iste kokošje juhe, zašto molim te objasni mi još jednom jer nisam svatila ne svačam ne h daj mi još molim te jednom ponovi tim tonom povišenim jer osim štone svačam ja ninečujem dobro pa mi rekni još jednom ali malo još glasnije jer ne ču jem
fala
ak si skuhal pol kile pilečih nogu
dva vrata
i jedva jedno srce
oprosti bila sam ga gladna pa sam ga pojela jesam
to znam i ti i ja i ti to znamo
pa onda, zašto
pitaš

druga bilješka o donatu

 

nego evo kako sam konačno upoznala donata. bilo je to sinoč. jedna rođendanska predstava. bili su skoro svi. i on i ona i ono. jedna je djevojčicala poklonila cviječe i drveče koje je sama naslikala, obojadisala i potom uramila uratak. i kada je ušla rođendanska torta od šesnajst beze kora sa malinama, jagodama i sa šlagom, žana sa velkim sisama u čipkastom ustala je i zapjevala: sretan rođendan ti sretan rođendan ti sreetan ro đen dan tebi sada želimo mi! donat se pridružio u drugoj strofi. napravio je svoje operno lice. bilo je predivno predivno. to sazvučje ti vokali taj tempo, intonacija, taj osječaj za filin

sve sve je bilo pre pre onako da ga za uspomenu i dugo sječanje da ne reknem- da ga pohranim.
hranila bum taj trenutak, dada.
i onda taj prostor ti ljudi
da li ste gladni ljepote i dobrote? ja jesam. hvala. bilo je predevno

htjedoh još izuhstit da li su ikada čuli možda za sandrinu pijau. al nisam znala točno kak joj se čita prezime pa sam prešutila. kum didrit.

ja sada volim gotovo sve ljude na svijetu i ikada. iz prikrajka. na prste bih mogla nabrojat one koje ne volim. najvolim kada nema nikoga. božemioprosti. oprostimibože.

kada smo se rastajali, oko tri u noči ( ora di luppo ) mi rekli smo si zbogom, govoreč doviđenja

uglavnom
ovo je bila ta, druga bilješka o donatu

afrički san

dakta dakta stravično sam si ljutu prežganu juhu skuhala o-maj dakta i svesam več spasirala pa nemrem

pecat peperončine no mor
al išla buju slova
jučer sam sanjala ružan san
bilo je to popodnevni a sanjala sam
slušaj amo
pred vratima netko viče:
heeeej bakiceeee aja kažem samo uđi vrata su ti pritvorena samo naprijed djevojčice
ali bako mogao bi i vuk pravi pred vratima se pojaviti
muči, slušaj samo

sanjala sam da sam išla u jednom velikom krdu divljih životinja

išlo se u urednom afričkom redu a ja sam ih sve vidjela iz zraka i nilskog konja i žirafu i zebru i i gnua i sebe a sve su životinje bile izbezumljene od straha jer neko je svirao užasno glasne trublje užasno glasne
i one su (divlje životinje u toj perspektivi iz zraka) poskakivale nervozno a neke su nastojale dati i petama vjetra
al nikak da im dadnu
i sad ide strava svih horora. neki je gigantski jadničak nastojao nači spas u toj, kako mu se činilo, omanjoj ojami
i umjesto da se skloni, panično se bacio u tu rubčagu osvjetljenu halogeno
a tada se pokazalo da ojama nije opče bila omanja
i onda sam u snu tu scenu i taj prizor imala i izvoljela gledat nekoliko puta uzastopce u slou moušnu
tog giganta raširenih ruku kako se baca u taj ne znam
a sigurno sigurno bu poginul jer je ta jama bila tak duboka, da on, iako je jaaako velki, sigurno bu poginul.
iako pogibiju samu nisam vidla al znam da to je sigurno
u tom snu trublje su i dalje trubile brezobrazno stravično glasno čitavim putem divljih životinja a ja sam bila negde među njihovim kopitima

i onda sam se zbudila
ispod mojeg prozora, otvorenog jer ljeto je
trubili su neki mladenci